Zaljubljeni u Slova

Standard
Mustra je jednostavna. Na slovoslagaču je kako će je ulepšati, ukrasiti, učiniti posebnom.
Slaganje nežnih, tugaljivih Slova, na ivici patetike, a opet sasvim dovoljno daleko od nje, zbog probirljivijih čitalaca. Oni, manje izbirljivi, dobiju restlove.
Nema pola, nema lica, oblika, prošlosti kao mape za snalaženje, ničega osim otisaka Slova. Između dva monitora, različitih želja i startnih pozicija, nalazi se most usamljenosti,
realne i iskonstruisane.
Lovac i lovina. Na mamac, na mekotu, na podatnost, na zauvek, najviše, na savršeno. Istina je da se usamljenost hrani davno ustanovljenim režimom ishrane i da su tu
mala odstupanja od uobičajenog. Dakle, plen u suštini, lak.
Od priče zainteresovanih, zavisi i zamka. Mreža se plete odobravanjem, saosećanjem, potpunim razumevanjem, verbalnom (logično) podrškom.
Da, pitanje koje lebdi je uvek isto: „Da li je moguće da se ovo baš meni dogadja?“, „Je li moguće da ću baš ja odsanjati san svakog ljudskog bića“? „Kakva sam srećnica“!
Sledi odlepljivanje od sebe, od realnosti i prepuštanje rukama, koje se ne pozaju, da budu vodilje. Zatim počinje odlučno sečenje korenja realnosti kao nečeg nepoželjnog, dosadnog i previše crnog.
Selidba u svetlost.
I onda, svaka reč, svako slovo se podrazumeva kao upravo nama napisano, kao poklon neverovatnoj ljubavi, po svemu jedinstvenoj, tako vanzemaljskoj. Sve se vidi kao Nama, Naše, Mi, Za nas, Za Sutra, Zauvek.
Na vrata ulazi glasna Želja za kontaktom, dodirom, fizičkom predajom, jer duhovna primopredaja je izvršena u potpunosti.
Dani, nedelje ili meseci…svaki sekund bez „predmeta“ obožavanja je patnja. Duhovna i fizička.
Korak dalje ili ne, procenjuje lovac. Koliko koristi se tu može izvući. Poređenje trenutnih pozicija kod najvećih paralelnih ljubavi, jer da, ima ih najmanje još dve ili tri. I sve su posebne i svima ista priča i svima ista obećanja i svima sve.
Ako se baš vama zalomi da ste slabije ljubavi sa lošijim ocenama u poređenju sa trenutno aktuelnim, na scenu stupaju izgovori…posao, vreme, zdravlje, nervoza, putovanje, porodični problemi… Paleta nepregledna i toliko puta prežvakana, da već postaje klasika neta.
Da, naravno da ste puni razumevanja i da punog srca želite da pomognete, prevrnete planetu da bi vašoj ljubavi bilo bolje… Uzalud. Udaljava se. Izbegava.
I onda, najgluplje pitanje: Gde sam pogrešila? Šta sam uradila? Mora da sam nešto zabrljala!
Jer…
Ludo vas voli, ali…kako ne shvatate da ne može, da je život nemilosrdan, da vam nije suđeno, dok sve vreme, sa osmehom pobednika, igru zakuvava sa nekim drugim.
Vidiš, jasno je, govore ti, upozoravaju, negiraš, ne znaju, lažu, zavide ti, zli su…Svi su protiv tebe, protiv vas, a samo vi znate koliko se volite.
Vi ste Ti. Sve vreme, samo Ti.
Od toga koliko ćeš brzo glavom o zid i koliko snažno, zavisi samo od tebe. Biraš potonuće radi idealne imaginarne ljubavi ili Život radi onih koji zaista postoje, sa svim svojim i tvojim manama.
Ali, pre svega pitaš se Ko sam i Koliko vredim i Ko si ti i Koliko vrediš. Ko se to, radi čiste zabave svog trulog života, može poigrati nečijom Dušom? Ko se to, radi podizanja
imaginarnog sebe, može iživljavati nad nekim ko mu je praktično ponudio Život? Ko? Da, znaš odgovor i baš ga je teško priznati Sebi.
Virtuelna igra je igra realnih Duša. Ako je ne umeš, ne sedaj za sto na kom je tastatura.
Advertisements

Napišite komentar (ne morate biti ulogovani, niti ostavljati email adresu)

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s