Monthly Archives: novembar 2013

Blogerka. Komentar komentara

Standard
Blogerka. Komentar komentara

Jedne noći sam postala, a ujutro osvanula, kao prozvana blogerka. Da li se piše velikim ili malim slovom, to, kad od jednog bića sa avatarom i virtuelnim identitetom, prozivanjem prerasteš u grupu bez avatara, ali sa novim identitetom?

Blog koji mi je doneo taj novi identitet se čita, do ovog trenutka, kada nastaje ovaj tekst, pročitan je 18.244 puta. Ali, našla se grupa, mala, ali odabrana, koja ne čini ni 0,1% posetilaca. Na tom blogu ima i Zelenih i Crvenih članaka, ali ovi se lepe samo za Žuto. Njih nikada nisu interesovala važna pitanja tipa “šta?”, “kako?”, “zašto?”. Takva pitanja su nepodnošljivo konstruktivna, vode ka zaključcima. Nikada ni jedan nisu doneli i na taj podatak su vrlo ponosni. Dakle, šačica njih, ne kažem da su lično involvirani, ali ako tvrde da sve bolje znaju, onda ko sam ja, da sumnjam u takve retke autoritete, da sporim takve eksplicitne tvrdnje. Nikada to ne bih ni primetila da nisu izbacivali po “n” tvitova u sekundi, tvrdeći da sve što je ružno – na njih se odnosi. Začuđujuće je da se neko time hvali, ali šta ja znam, valjda im takav marketing donosi više folovera nego njihovi tvitovi.

Sve u svemu, nadigoše dreku kako na lajni, a posebno u DM-ovima. Kad ih pozoveš na lajnu, oni onako vampirski, bežeći od svetlosti samo pitaju “KO???” A znaju, nije da ne znaju. Mesecima su to prežvakavali, savetovali se, merkali, ogovarali. Uživali u ekskluzivi, tapiji na poverljivu “istinu”, nadali se da će to postati kruna njihovog “iskrenog” i “dobronamernog” druženja. A onda razočaranje – saznadoh i ja, među poslednjima, kada je priča već bila skoro kremirana, da je od “anonimnog” dostavljača oživela na blogu, tu uz mene i sve one druge “blogerke”.

Hormonalna infekcija se brzo širila, profesionalci su prosto poludeli, ni Dženet Kuk nije toliko pljuvana zbog članaka u “Washington Post” zbog teksta “Džimijev svet”. Srećom da je Markes priskočio u pomoć da je brani, doduše davne 1981. godine.

Markes je tada izjavio sledeće, a što je potpuno primenljivo i na ovu situaciju, deo njegovog govora ću parafrazirati:

Mi moramo krenuti od pitanja šta je to suštinska istina? Za običnog čitaoca, ona nije u tome da li neki lik postoji ili ne postoji, već da ustanovi da li priroda priče odgovara određenoj ljudskoj i socijalnoj stvarnosti u okvirima, u kojima bi mogla da postoji. Lik iz priče, npr. nije više do legitimna metafora koja nas uverava u istinitost sveta u kojem postojimo i živimo. Da postoji samo jedna crtica koja govori u prilog ovog alibija, to pokazuje da neki čitaoci zaista poznaju “nn” osobe navedene u ovim pričama, a mnogi tvrde da znaju druge, slične slučajeve. Zahvaljujući tome, saznajemo da ne postoji samo jedna “nn”, ili “Mr” osoba, već da ih postoji daleko više, koje se u nekom trenutku dešavaju u našoj realnosti.

Jedan netačan podatak iskrivljuje sliku ostalih, beznadežno tačnih podataka i eto prilike koja se ne sme propustiti, mora se iskoristiti po svaku cenu, pa i po cenu da se ostane slep za poruku.

To se u ovim uslovima postiže dobrim opljuvavanjem ne bi li se moralnost pljuvača time overila, trajno dokazala. Bilo je i takmičenja u pljuvanju u dalj. Niste gledali? Pobednik još nije proglašen, izgleda da je bila mrtva trka. I tako, stvar se razvijala u talasima, uvlačeći i znane i neznane. Konačno sam i ja shvatila da sam ušla u nešto čemu nisam dorasla. Verovatno su mnogi, kao i ja, osetili to gađenje, ali i adrenalinske šokove izazvane nečim, što se odvajkada dešavalo po palankama, što je popunjavalo praznine i davalo priliku pojedincima da izjavama, a ne delima istaknu svoju etičnost.

Srećom, ima vrlo pristojnog i pametnog sveta koji dublje razume ovu situaciju, sagledava šire, doživljava je kao fenomen koji oslikava kako stare navike – trač uz kaficu u zenana šlafrocima, sa viklerima na glavi i preko stomačina uz pivce, dobija svoju elektronsku formu. Napredujemo, zar ne?

Ida

@ida1852

Crvenkapa i vuk

Standard
Crvenkapa i vuk

Dublja značenja kriju se u bajkama koje sam čuo u detinjstvu, nego u istinama kojima me je naučio život.

Šiler

Pitaćete se kakve veze ima ova bajka, koje se dobro sećate, sa temom koju blog obrađuje?  Ljupku, „nevinu „devojčicu proguta vuk: slika koja se neizbrisivo urezala u svačije detinjstvo. Ali kakve to veze ima sa sajbertehnologijom i zloupotrebama iste?

Lepota bajki, mitova i legendi je u tome da svojom simbolikom i metaforama već vekovima šalju poruke i iskustva, čije poimanje zavisi kako od nivoa zrelosti deteta, tako i od stvarne zrelosti – odraslog i njegove želje da se udubi u smisao i otkrije poruke njemu namenjene. Bajku znate, a ja ću pokušati da vam je ispričam i protumačim na drugi način, ne odstupajuci od fakata i fabule. Postaviću po neko pitanje, pokušaću da dam odgovor. Sigurna sam da se mnogi od vas neće složiti. Ovo, a naročito vaše neslaganje, imaće za za cilj da ukaže na nesumnjive različitosti kako perceptivne, tako mentalne i emotivne.

Svet oko nas vidimo i doživljavamo, komentarišemo iz ličnog ugla, što suštinski ne menja događaj, niti svet, ali čini da naš doživljaj tog istog sveta, a time i nase traženje smisla varira i nikada nije isto. Crvenkapa je dakle krenula iz svoje kuće, u kojoj je sasvim dobro funkcionisala i osećala se sigurnom, ispraćena majčinim upozorenjem da ne skreće sa puta i ne razgovara sa nepoznatim. Da li je Crvenkapa poslušala savet?  Znamo svi da nije. Sajber svet je nov, nepoznat svet, pa ma koliko se osećali odrasli, zreli, sposobni i jaki, novo je novo i malo je onih koji će reći da ih baš ništa nije iznenadilo, da nikada nisu došli u iskušenje. Zar ne?

Crvenkapa sreće vuka. Što se njega tiče, on je došao da postigne svoj cilj i neće birati sredstva. Lukavo i umiljato pristupa da bi dobio što vise informacija. Zastanimo za trenutak i obratimo pažnju na to da mu Crvenkapa (i pored svih upozorenja da to ne čini) daje iskrene i detaljne podatke gde ide i gde se nalazi bakina kuća.

Postaviću pitanje: Da li je time Crvenkapa postala delom odgovorna za buduće događaje ili nije? Zar time nije vuka uputila ka baki i zar nije postala odgovorna kako za svoju tako i za bakinu sudbinu, da bude ni kriva ni dužna – pojedena? Vuk je zavodnik, predator, on ostaje u okviru svoje prirode, njegovo je da traži i nalazi žrtve, ali Crvenkapa greši, jer opčinjena novim svetom, njegovom šarenom lepotom – zaboravlja na oprez.

Kada nam se nešto privlačno ponudi, oprez slabi. U rascepu između principa zadovoljstva i principa realnosti upadamo u klopku. Dalji tok priče je poznat, naravno nećemo zaboraviti ni lovca koji je za razliku od lukavog, pritvornog, koristoljubivog, razornog vuka, nesebičan zaštitnik, obziran spasilac, ali koji ipak kasni i dolazi tek na kraju, kada su žrtve već pale. Da nije žrtava, da li bi on mogao da odigra tu ulogu? Naravno da ne bi, žrtve su spasiocima neophodne. Šta bi oni bez njih?

Ako vam se ovo viđenje čini mogućim, dobro je, a ako ne, onda opet dobro. Namera mi je bila da postavim dva pitanja: da li slepo poverenje može da stvori više problema, nego razuman oprez? I, da li i u Crvenkapi prepunoj vrlina, vidite odgovornost za to što se dešavalo? Da li je i ona svojim ponašanjem ugrozila i sebe i druge?

U ovoj priči likovi su izmišljeni, a polovi podležu promenama.  Uprkos tome, sigurna sam da će se ipak neko u njima prepoznati.

Napomena: Za sve eventualne razgovore, stojim na raspolaganju na stranicama bloga i na lajni.  Na DM ne odgovaram.

Ida

@ida1852

Razotkrivanje

Standard
Razotkrivanje

Mnogo toga u životu primamo zdravo za gotovo a na reč “Internet revolucija“ više i ne obraćamo pažnju. A šta nam je ona donela? Jedan „Bum!“ koga očigledno nismo ni bili svesni. „Bum!“ se desio u našim životima i ma koliko pokušavali da se sklonimo od tog uticaja, vremenom potpadamo pod isti – hteli mi ili ne.

Neki će se svesno odupreti izazovima koje nam je internet doneo, ali će na isti morati da izađu jer se kompletna poslovna, reklamna i politička komunikacija prebacila tamo. Moraće, jer se brzina kojom se savremeni svet zahvaljujući „Bum-u““ kreće, povećava iz dana u dan i zahvata svaki pedalj planete.

Sada možemo da putujemo i vidimo svet, a da ne ustanemo iz stolice, možemo da pratimo razna dešavanja: revolucije, ratove, stradanja a da sedimo zaštićeni u četiri zida.

Možete da postanete zvezda za tren i na tren, možete da budete šta god vaš um smisli i da zaista živite te uloge a da se ne bojite osude okoline. Jer, hej, pa sve to može da nestane samo jednim klikom i da vi nastavite da živite, dok ne izaberete neki novi život, neku novu ulogu.

A tada, zablistaćete ponovo sa lažnim fotografijama zavodnika/ice, na nekom egzotičnom mestu i oduzimaćete dah mnogima pričajući priče u nedogled, a samo jednu nikada nećete ni pomenuti, a ona je vaša, životna, realna. O njoj se ne priča, o njoj se ne piše, ona ne postoji, jer je ona sve ono što vi ne želite. I zato bežite i pravite novo ime, novi profil, novi avatar. I tako u nedogled… Da li?

Razmišljamo li kad se upuštamo u avanture nošeni nekim izmišljenim likom, koji smo u stvari priželjkivali da postanemo, o posledicama igre koju smo započeli? Razmišljamo li koliko je sličnih izmišljenih likova sa druge strane i da svaki od njih igra neku svoju igru koja u svakom trenutku može da se promeni samo jednim klikom? Pitamo li se sa kim u stvari mi stupamo u komunikaciju? Sa pravom osobom koja sedi zaštićena u četiri zida, ili sa izmišljenim likom, koji u tom trenutku igra jednu od svojih mnogobrojnih uloga koje se u sekundi mogu promeniti..?

Bilo bi idealno kada bi te igre to i ostale, kada bi se igrale na nivou dečje naivnosti i ne bi povredile nikoga.

Ali u stvarnom životu situacija je potpuno drugačija. U stvarnom životu, pitate se? Pa, kakve veze sve ovo ima sa stvarnim životom? Šta je to, što nastaje posle „Bum-a!“, a zove se stvaran život? Da li je starni život to, što se na društvenim mrežama igraju razne uloge i provodi po 12-14 sati dnevno? Da li nam se na društvenim mrežama uključuju emocije, da li se svađamo, mirimo, ratujemo, blokiramo jedni druge, da li padaju teške uvrede, pretnje, psovke? Naravno!

Eh, ako sve to radimo, sad idemo na glavno pitanje: da li se uplićemo emotivno? Da li flertujemo, iako ne znamo ko je osoba sa druge strane? O, da!

Mnogi su to iskusili, a većina će rađe prećutati te događaje, jer su se oni često odigravali iza kulisa u čuvenim DM-ovima i Inbox-ovima, a ostali su kao neprijatni čuvari tajni koje ne možemo sakriti, izbrisati, uništiti. Onda, kada zanos i ekstaza koje su određene uloge nosile, prođu..

A šta ostaje? Ostaju strahovi i stalna preispitivanja kod osoba koje su ulazile nesmotreno u avanturu. Jer, u realnom životu postoje partneri, porodice, prijatelji – zbog kojih nikako ne biste želeli da se vaše slatke laže razotkriju..

Upravo to! RAZOTKRIVANJE!

Kao i u realnom životu i u ovom, virtuelnom, dođe trenutak u kome sledi otrežnjenje. Ma koliko uloga menjali, jedna ostaje nepromenjena, a to ste vi, to je vaša uloga u realnom životu. Vaša ličnost, vi koji gledate u ekran i koji zahvaljujući životnom iskustvu donosite zaključak šta je dobro a šta loše, kada je igri kraj i kada je zanesenost i zaljubljenost gotova.

Vi, vaše emocije, vaše iskustvo, sve je utkano i u ovaj virtuelni svet. Pečat koji ostavljate nije pečat nekog izmišljenog avatara, nego je lično vaš.

I igre koje igrate, i prevare koje činite, sve je to preneto u realan život. Postanite svesni toga pre nego što uđete u neku novu ulogu koja vas može koštati braka, novca, položaja, uticaja koji imate, jer razna iskušenja vrebaju ovde i do njih je lakše doći nego u realnom životu. Ma koliko mislili da je to bezbolno, verujte mi, cena te igre može biti previsoka.

Suočili smo se sa raznim pričama preko društvenih mreža i one su se desile upravo iz ovih pobuda; svako je imao neki svoj razlog za ulogu koju je zaigrao, a onda se desio lom i posledice su bile katastrofalne. Mnogi su bili povređeni i realno se uplašili, a mnogi su pomoć potražili u policiji i sudstvu ne bi li vratili ukradeno, popravili uništeno.

A neki su očigledno usled gubljenja osećaja za stvaran život potpuno preuzeli ulogu iz virtuelnog sveta i počeli da žive taj izmišljeni svet, doveli sebe do ivice propasti, ugrozivši čak i život..

Mnoge priče kruže društvenim mrežama i mnogo je različitih događaja: od slomljenih srca do pljački, iznuda, silovanja. One su se dogodile u realnom životu i one će ostaviti trajne posledice na mnogima.

Možda je najbolja ideja osoba koje su napravile blog sa ciljem da ovakve priče budu javne i ja ih ovim putem podržavam, jer imati hrabrosti i objaviti ih nije nimalo lako.

Koliko god da se uzburkaju komentari na mrežama povodom takvih tekstova, to će samo još više poboljšati komunikaciju među nama i dati snagu onima koji žive u strahu od nekih događaja kojima su izloženi, da potraže pomoć i da znaju da nisu usamljeni.

Jer, ma koliko vama situacija delovala beznadežna, verujte da rešenje postoji.

Razotkrijte ga!

Dijana Vasiljević

@DijanaV