Category Archives: Osvešćujući Tvitovi

Koliko virtuelne ljubavi i realne samoće…

Uobičajen
Koliko virtuelne ljubavi i realne samoće…

55 hiljada ovde prosutih reči, ne vredi koliko 2 u Životu.

A i šta će nam realnost? Mnogo je lepše živeti u monitoru, sa željama koje se ostvaruju s nekoliko klikova do Života na fotografiji.

A o čemu sada lažeš?

A to kad’ napišete: – Neću odustati od tebe, realno zvuči kao dovoljno za sudsku zabranu prilaska na 3 km voljenom.

Čim imate vremena za tolika nedostajanja, znači da ste dovoljno dokoni.

Čini mi se da zaljubljeni na TL-u, čekaju istu osobu. Godoa.

Čitajući neke tvitove, shvatam da je Tviter nekima sigurna kuća u begu od realnog Života.

Čučiš u monitru i kukaš na imaginarnu ljubav, posao, prijatelje, obaveze… Ukratko, jedeš govna.

Da nekoga realno želite, koliko o tome slovite, do sada bi vam od Želje izrasla krila.

Da, sećam se vaše velike ljubavi. Ti, on i njegove tri kombinacije sa strane.

Devojčica te ritvitovala do besvesti. Primeti je, molim te, pomrećemo od gluposti.

Emotivne nakaze imaju jezik presvučen baršunom. Ne, ne mislim sada na političare.

Gde ćeš s tom šakom jeftinih laži, na ovu skupoću?

Ali ovi što prebrojavaju ko ima koliko RT i FV?! Otkriše nam novi smisao dangube na Tviteru.

Idealizovanje ma koga, dovodi sigurno do gubitka sebe. Logično.

Izvini, ne bih da te ometam u sanjarenju, ali čini mi se da ti je dete umrljalo čokoladom taj seksi tvit.

Izvini, upala ti Ljubav iz Sna u Javu, pa se razbila.

Jebote, kako smo ovde svi kul, šteta što postojimo i u realnom Životu.

Jebote, koliko lažeš, ništa te ne čujem.

Jedno je sigurno: Ovde smo svi u pravu.

Kad’ pročitam: „Bez tebe život nema smisla, sve je crno…“, poželim da ste mi bliže, da vam nežno zalepim šamarčinu.

Kada bismo samo malo više želeli da se svidimo sebi, a ne drugima. Al’ ne ide to tako.

Kada nekog voliš, nisi na Tviteru.

Kapiram da najidealnije devojke, žene, majke i prijateljice žive na Tviteru. Zato ih i ne vidjamo u realnom Životu.

Koliko je ovde ljubavnih zatvorenika. Goli Tviter Alkatraz.

Koliko se ovde energije potroši, planeta bi se strujom mogla snabdevati.

Koliko virtuelne ljubavi i realne samoće…

Krene kod psihijatra, sretne prijatelja iz detinjstva s profilom na Tviteru, zaboravi gde je pošao, vrati se kući, otvori nalog. Jebiga.

Ljudi Govna, svoje reči umaču u med.

Ljudi, koji od snova, nisu stigli da žive.

Ljudi, koji se u sebe oblače, kada dobiju ono zarad čega su glumili. Prečesta pojava.

Ma, voli te on, samo nema vremena da ti to i slaže.

Mame Tvitera i seksi tvitovi. Panik dugme.

Mislim, jebeš realan Život, daj Maštu na sto. Imitacija Života je u modi.

Mislim, kad’ lažete, lažite kratko da se ne zapetljate, pa da morate opet da pravite novi profil. Jebiga.

Mlaka su ta osećanja koja uspevamo da opišemo. Kad’ te zaista trese, nema ni slova, ni reči. Samo dah.

Mogli bi od tih silnih nedostajanja da sklopite jedan normalan Život.

Muškarci nežnih slova s Tvitera, u realnom Životu su hladnokrvne baje. Podela dimenzija, jer Blam.

Na nežna, krhka slova, lako je poseći se, jer su lomljiva.

Naježim se kada prepoznam krhotine otrovnih slova u nevinim tvitovima.

Najrasprostranjeniji sebičluk: Voliš, pa ti ni prijatelji ne trebaju, a kad’ te „ljubav“ šutne, naričeš globalno. Aj’, m’rš.

Najviše je nedostajanja medju onima, koji se realno ne poznaju. Zato što se ne poznaju.

Naravno da je ovde lepše, jer možeš da budeš ono što želiš. Šteta što čak ni to nekima ne polazi za prstima.

Ne istroše nas ni pogrešni, ni pravi, ni dobri, ni loši, već mi sami sebe. Što lažete?

Ne mogu copy/paste ljude. Kad’ čak ni svoje misli nemaju, šta drugo mogu da ponude?

Ne možeš ti biti toliko nepismena, koliko njega može biti sramota toga. Virtuelne ljubavne muke.

Ne verujem ljudima koji zbog bilo čega umiru, a da nije Smrt.

Neke tvitove čitam po deseti put od prošle godine. Vlasnici istih kao majstori iluzije. Vrte ih u krug dok se ne izližu.

Neki se toliko volite, da očekujem da vas Nada Macura venča.

Neko skida šminku, neko masku. A neko i masku sa maske. Od slojevitosti Laži zavisi.

Od svega su najjače zavodnice sa malom decom na ledjima i mužem na glavi, kao slovoslagači erotskih tvitova. Disneyland.

Od toga da se zaljubiš u nešto što si umislio, jedino je gore da se zaljubiš u ono što je predmet zaljubljenosti umislio da je.

Od Života volim to što jeste. Nek’ i boli, samo da nije laž.

Odvratniji od lažova su jedino oni koji se kunu da govore Istinu.

Ok je da se folirate. Mislim, baš me briga, ali kako je pod tom kožom? Boli li? Dobro, baš me briga i za to.

On/a napiše i čeka da on/a ukapira. On/a napiše nekom drugom, on/a kaže Jao, primetio/la me. Niste vi glupi, vi ste budale.

Oni, koji su zauvek otišli s Tvitera, ugasili su nalog i otvorili 3 nova. Za svaki novi pompezni odlazak, po jednu rezervu.

Oni, najviše nadrndani, tzv pljuvači nežnosti, najviše za njom vape. ‘Ajde, ‘ajde, opustite se, kapiramo koliki je stepen očaja.

Ovde se i Ljubav izlizala, a kako neće Ljudi.

Ovde su sve nevini sveci i svetice, osim onih kojima su hakovali naloge.

Ovde te neko oduševi kao aždaja, a u realnom Životu ugledaš zeca. Zabodite te maske u dupe.

Ovi što umišljaju da su jedini i da se zbog njih gine, da odjebu. Nezamenljivost živi samo u bajkama.

Paralelni mrsan virtuelni Život i posna Stvarnost.

Plašljivi i neprimetni u Životu, su oni glasni i naporni na društvenim mrežama. Internet daje im krila.

Pobacajte te snove, ne budalite. Prespavaćete Život, a reprize nema. Jebiga.

Pobednici su oni, koji su šatro otišli s Tvitera i ostavili otvoren nalog, da mogu da špijuniraju broj onih koji za njima „kukaju“.

Pokušavam da zamisliim, kako sva ta nežna slova govorite uživo tim vašim idealnim osobama. Rekla sam Pokušavam.

Pre zaljubljivanja, poručiti budjenje. Posle je uvek i za sve kasno.

Previše sanjariš, pa se drži makar sopstvenih snova.

Pričaj još malo o Ljubavi. Nisi još rekao sve što umeš da odglumiš.

Problem je što i kada si u iluziju zaljubljen, opet patiš realno.

Realno, o Ljubavi najveštije slove foliranti.

Sa sobom kad’ raščistiš, da si uvek, samo i jedino ti kriv, nekako se lakše nosiš sa drugima, kakvi god da su.

Samo je puka Sreća što neki ovde još nisu umrli od Ljubavi. Ili je ipak samo laprdanje. Ili umiru na rate.

Samo se u skupštini laže više nego na Tviteru.

Skini masku na pola sata. Ne boli, a može da prija.

Šteta što često zaboravimo da u nama žive samo Ljudi.

Što bezvrednija faca, veću famu oko sebe diže. Logično.

Sva ta nedostajanja, ugušena strahovima od poraza. Zato je TL klizav od slina.

Svako je makar jednom, isfolirao Ljubav. Da se ne lažemo, sveci.

Svi oni, kojima je anonimnost na netu omogućila da budu ono što jesu, jer u Životu za to nemaju petlju, pa kao psi s lanca. Tuga.

Ta Ljubav što vas boli, sigurno ima neko drugo ime, jer prava ne ume da boli.

TL, kao besplatna kanta za odlaganje misli. Cirkus, kao zabava za prazan smeh, uz plaćanje ulaznica. Sami biramo.

To kad’ stavite tudju fotku da folirate da ste to vi, je l’ takvu istu i na ogledalo nalepite ili neku drugu?

To, dok vas čitam, tvitovima odgovaram na pročitano. To mi razgovaramo, a da i ne znamo. Mislim, možda vi ne znate.

To, kada druge lažete, to shvatam kao bolest. Ali, kada lažete sebe, koji vam je izgovor?

To, kada posegneš za tudjim mislima, to je trenutak kada uzimaš tudje emocije, jer smojih nemaš. Dakle, prazno.

Toliko se nedostajete, da bi bio red da se ponovo nkada ne vidite.

Toliko su se voleli, da su došli do tačke da se više ne poznaju. To verovatno kad’ su se dobro upoznali.

Tvit na silu, bez duše, na zadatu temu Moram da zablistam. Da se ukine.

Većina tviteraša uspela bi žmureći da odradi operaciju na otvorenom srcu, pevajući ariju iz opere Aida, dok daje odlučujući gol na SP.

Za lažovom se vuče najviše Istine, koju nije smeo.

Zamisli, upotrebiš svu tu ljubav i energiju za živo biće van virtuelnog sveta. Zamisli, ne šeniš nad lepim Slovima.

Zavodjenje, radi demonstracije moći, kao igra neostvarenih, dokonih duša.

Maja M™
 
@MajaMoon14
 
Advertisements